Kako preživjeti depresiju u dvoje

Ne postoji razlog
jednostavno
probudim se takva
tiha
tužna
turobna
tmurna
tamna
takva
I plaši me san,
a ništa nisam sanjala
Gledam tebe
nasmijat ćeš me
sigurna sam,
ali i ti si takav
tih
tužan
turoban
tmuran
taman
takav
Nema nam pomoći

snijeg

nešto veliko se prelomilo između nas
između tebe i mene, više nismo isti
obzirno distancirani na neko vrijeme
krinka užurbanosti na našim licima
društveni klišeji u predvorju misli
a ja sam još uvijek samo ja
i kao da ti nisi samo ti


prestaješ li kad razmišljati o nama


smiješno je to sa snijegom i tugom
s tugom i snijegom i nama


šutiš, šutim i ja
nešto kažeš, bilo je bolje šutjeti
odlazimo, a odavno smo već otišli

doći ćeš

oslonjena laktovima na prozorsku dasku
kišne kapi obješene o balkonski štrik
moje jedino društvo, a naš razgovor
crno bijeli film bez tona

osluškujem lavež pasa 
možda si to ti

stan je velik, hladan, ispražnjen pravokutnik
stvari su postale odsutne tvojim odlaskom

frižider, on ne razumije zašto
predan je svom rutinskom zujanju

moje lice poslije kiše
priljubljeno uz hladno staklo
traži obrise tvoje siluete
na putu doma